Właściciel bloga: zamorano
...dva bica,mlada...i nasmejana,sedala su na klupi,tu...u staroj porti jos starije crkve...
I nisu marila za svet oko njih,radovala su se zivotu i jutrima...radovala se svemu sto im se desava...
I nisu dva mala bica znala da ce ih zivot samleti,zgaziti i promeniti....samo ce trebati vremena,vreme nikom ne oprasta...
Kao i nas sto je...
I mi smo sedeli tu...u staroj porti jos starije crkve...na staroj klupi,onoj nasoj...gde smo se pre mnogo godina isto tako smejali kao dva mala i mlada bica nekoliko metara od nas...
Samo sto smo sada cutali...kao sto cutimo vec godinama unazad...
Ritual...
Tradicija i...nemoc.
Tebi,cutanje savrseno pristaje,ti nikad nisi bila recita,ti si pricala ocima...
Meni cutnja…
..stajao je na sred nicega...malaksao i iznemogao,ociju sagorelih i koze sprzene...
Zedan...
Na glad je odavno zaboravio...
Pesak mu je ulazio u svaku poru...
Sunce kao da nije prestajalo da sija,noc nije dolazila....
Izgubio je pojam o vremenu,ne secajuci se vise ni kad treba da svane ni kada da se smrkne...
Smrt se cerila...
Smrt ga je cekala...
Smrt dolazi polako...
Znao je da samo ne sme da stane...korak,po korak...nogu pred nogu...dalje,i jos...
Znao je da mora...
Imao je veru i ljubav...imao je za koga ziveti...i ziveo je,koracajuci...
Ona mu je bila vodilja,Ona ga je pomagala...
Ako prezivi,vredelo je svake kapi znoja i svakog jebenog koraka po uzarenom tlu...
Ako prezivi,napice se sa njenih…
..plutao sam na povrsini jezive,bele svetlosti...bespomocan da pomognem sam sebi...
Ukocen i rastrgnut...
Zveri su cekale da me dovrse,kezile se i cvilele...
Besni divlji psi,cekali su svoj red...negde tamo iza hijena...
Umirao sam...tu pred tobom.
Ti si demonstrirala silu i moc...tvoje su ruke gulile kozu sa mene...tvoje su oci sekle moje udove,komadale mi srce...
Bila si jaka i snazna,a ja sam te doveo na tron...
Ja sam te zlatom zlatio i vetar u jedra duvao...
Ja sam te stvorio takvom...
Grom je udario u vrh cempresa,tu...na korak od nas...nisam ni trepnuo,nemocan...i obezglavljen...nisam mogao i da hocu,paralisala si me kao zvecarka koja se sprema da zarije ocnjake u moje stopalo...i…
..malo nas je ostalo...
Malo za bilo sta,malo za iole kakvu radost...
Moja sloboda mi daje za pravo da ti se ponekad javim,napisem slovo...pozdravim te i podsetim da sam ziv...
Moja intuicija mi govori da je isto kao kada bih stao na vetrometinu i saputao uz vetar...
Ne bi me cula...ne bi htela da me cujes.
Ono izmedju moje slobode i moje intuicije je moj oprez i razum...saputanje na vetrometini ne cuje niko,plac,jecaj i uzdah....sve to vetar odnese i rasprsi u milion zvukova koji se negde izgube...
Svi srecni ljudi su srecni na svoj nacin i razlikuju se...svi tuzni su tuzni na slican i poseban nacin…
...ne mozete mi suditi zbog reci,izgovorenih u snu...?
Ja ionako vec mnogo vremena unazad,sanjam sirom zatvcorenih ociju...i sanjam da se vratim na mesto gde nikad nisam bio...
Ako se nekad poklope zvezde i onaj sto bdi nad svima nama,pomisli za potrebno da nam podari jos jedan dan,opet i ponovo cu ti pokloniti deo sebe...i deo tebe jos jednom utkati u prostirku mog srca...onu na kome moje srce spava...
Andjele moj....i sreco najveca...
Pamtis li ?
Jednom sam ti rekao da ljubav ne umire tako lako kao sto mislis...
Nasmejala si se,vragolasto zabacila pramen kose i liznula jagodicu prsta...
Onda si obliznula usne...
Iskusavala si djavola u meni...
Jednom sam…
.tama je zauzela svoje mesto,pored tisine...
Mrak i mir su pustosili nase vec puste duse...razdirali su nas...
Ostrice i seciva preteci su se klatila iznad konca nase price...nedostajao je finalni rez...
Ja sam tebi trebao samo do trenutka kada ti vise ne trebam...
Ti meni ni toliko,odavno sam se pozdravio sa radostima,smehom i veseljem...
Pusta dolina suza...
Kako je malo potrebno da se dolina ruza i jorgovana pretvori i preobrazi u pustinju...tako malo,treba za to.
Pomisljao sam da ti kazem,da kada nemas vise sta da mi cutis,pocnes da mi pricas....tu misao je obrisao vetric,koji se izgleda bas za tu namenu nasao tog momenta kada se misao rodila...i…
.kad mecka odluci da prestane da bude mecka,onda pokusa da se maskira i preobrati u nesto drugo...
I to je u redu,ali mecka mora da zna da se ne moze pretvoriti u vevericu nego samo u jos rutavije i strasnije stvorenje,recimo u godzilu ili drekavca...
Posto je naucno dokazano da su mecke sljampaste i veoma dlakave,uzalud sav trud oko prerusavanja u vevericu,uvek ce ostati nesto sto ce podsecati na riku i zaurlavanje...
Mimikrija je takodje poznata stvar,i to vrlo uspesno rade insekti ali trebalo im je mnogo vekova da bi radnju usavrsili...
Mi,homosapiensi,na zalost ne poznajemo savrsenstvo,ali imamo dobre pokusaje...
Evo...
Ovde...
Mogu da nabrojim gomili mecki,pavijana,krokodila,krava...koji…
.velika ocekivanja,donesu najcesce,veliko razocaranje i bes...
I prezir...
Veliki ulog,ume od ljudi da napravi velike gubitnike...
Zivot je igra...tango...ples...
Poneseni necim u nama sto izazove onaj osecaj kada koracas korakom od sedam milja,pogresimo...
Ipak smo samo ljudi,jedinke od krvi i mesa i ipak u nama kucaju srca,i ipak smo zeljni ...zeljni svega,sto je tu...oko nas,i na dohvat ruke,ali cesto ne videci sumu od drveta,skrenemo sa glavnog puta i zakoracimo u maglu ...hipnotisani i zavedeni,opet onim osecajem...
A osecajem i osecanjima ne komandujemo,ne upravljamo...ne mi njima,vec oni nama...rode se negde dole...tamo...gore...u nama,pod kozom i golicaju nas i svrbe....
Mera karaktera je ono koliko se mozemo odupreti necemu sto…
...idu tri zene ulicom...
..raskopcala je dugme na haljini i zavukla prste,dodirnuvsi bradavicu...
Posmatrao sam je,poluzatvorenih ociju,trudeci se da ne otkrijem da sam se izgubio u okeanu misli i ogromnom prostranstvu maste koju samo jedan njen pokret izazove u meni...
..haljina je skliznula niz kozu,blesnula je belina...
Primakao sam joj se,dohvatio za kosu i liznuo joj usnu skoljku...
Jednom,drugi put...
Otrgnula mi se,naslonila na zid,i zabacila glavu...
Vrhom jezika obliznula usne...
A onda,milion svetlecih balona i uzarenih lopti je pomesalo nijanse,prstalo je od iskrica i plamenova...
Vatra je gorela...
Kasnije,zamolila me je da ugasim svetlo,i da je mazim u mraku...
Vetar je lagano milovao krosnje...
Vetar u vrbama uvek odsvira najlepsu muziku...
Jos mi je njen…