.velika ocekivanja,donesu najcesce,veliko razocaranje i bes...
I prezir...
Veliki ulog,ume od ljudi da napravi velike gubitnike...
Zivot je igra...tango...ples...
Poneseni necim u nama sto izazove onaj osecaj kada koracas korakom od sedam milja,pogresimo...
Ipak smo samo ljudi,jedinke od krvi i mesa i ipak u nama kucaju srca,i ipak smo zeljni ...zeljni svega,sto je tu...oko nas,i na dohvat ruke,ali cesto ne videci sumu od drveta,skrenemo sa glavnog puta i zakoracimo u maglu ...hipnotisani i zavedeni,opet onim osecajem...
A osecajem i osecanjima ne komandujemo,ne upravljamo...ne mi njima,vec oni nama...rode se negde dole...tamo...gore...u nama,pod kozom i golicaju nas i svrbe....
Mera karaktera je ono koliko se mozemo odupreti necemu sto zelimo a znamo da ne smemo....
Ali,nije lepo sto je lepo nego zato sto je zabranjeno...i cesto nedostizno...
Kada preskocimo zid i branu,kada svesni da cemo ceh platiti,kasnije...kada popuste sve nase autosugestivne odbrane,kada popucaju katanci kojima smo mesecima i godinama zakljucavali nesto sto je jace i snaznije od svega navedenog ,krenemo linijom manjeg otpora i pocnemo se pravdati pred samim sobom...
I pred drugima...
Morao sam...morala sam...hteo sam,htela sam...
Jednom se zivi i...nek ide zivot...
A ceh platimo,on je kao vino...i sapuce nam,samo napred idi...ja cu za tobom i stici cu te kad tad...
Ceh i kajanje,ruku pod ruku...kada otreznjeni od pijanstva bez vina...pijanstva od zelje,kada nas takve sustigne prokleto kajanje,onda tugujemo i preziremo...i sebe,i nju...i njega i svakog...
I ne mogu nas novi dan i lepo vreme razveseliti,jer nas muci mnogo veci dusmanin...i mnogo jaca liga od one u kojoj smo mi igrali igru...
Gubitnici saviju glave...
I tako...cekamo da vreme prekrije svojom patinom nemire i cemer u nama...kao vatra smo koja je plamsala,a sada tinja,sa pretenzijom ka gasenju...
I vreme uradi svoj posao,vreme je veliki majstor...
I sve prekrije i promeni,samo...kajanje se odupire...cak i njemu.
Covek sve oprosti sebi,jedino sa kajanjem sklopi remi...
Ostane nereseno,tako je najbolje...
...ja bih mogo da oprostim tebi...za svu tugu sto donese meni...
...al kada bih tebi oprostio,ne bih dusu svoju umirio.....

Lubię to! 9