Właściciel bloga: budisavcanka
Hoću da skratim govor i da zborim bez zloće,
jer moja riječ je vazda pravi uzor kratkoće,
a o malenoj ženi malo se riječi hoće.
Kratki se govor pamti, ako je pun jasnoće.
Tko brblja tom se smiju, a mnogo se smije bena.
Ako je žena mala, u njoj je ljubav golema.
Mnoge velike žene nisu maloj ni sjena
i od velikih često bolja je mala žena.
Ljubav me na to tjera da slavim žene male
i evo, odmah ću za njih velike reći hvale,
a one male žene s kojima zbijate šale:…
Koracam bosa tvojim tragom
Priljubljujem usne uz tvoju praznu casu
U tvom odelu trazim odlutalu toplotu
Pogledom doticem sve sto si ti gledao
Ispisujem ti ime izgovaram ga tiho
Blagosiljem dane kad cuvas svoje zdravlje
Ponavljam sve mazne reci koje smo ikad rekli
Secam se zaveta tvojih ociju
Tvoj se poslednji dodir jos ne odvaja od mene
Sa svakim danom se suocavam umorna
srca tromih nogu
To sto smo razdvojeni pola mi odnosi snage
A ostatak mi treba da bi te sacekala.
Kerolin…
Verovala sam da u tebi,
još ljubavi za mene ima,
da vreme nije uništilo,
sve lepo što je bilo između nas.
Verovala sam,
da će biti dovoljno,
da ti ruke pružim,
i da će vatra planuti.
Mislila sam,
Da će te i moja tuga ganuti,
i ,da će sve biti kao nekada.
Više ne verujem,
Kukavica ,ti si jedna obična kukavica,
koja se boji istine.
budisavcanka-buda
Večeras bi htela
da me neko voli,
pa makar i lažnu
ljubav da mi da.
Samo mi ljubav
može odnet boli,
što donese život
i sudbina zla.
Samo ruke muške,
tu snagu imaju,
da mi vrate sreću
u svom zagrljaju.
budisavcanka .buda
Ako se sretnemo u nekom novom životu,
neću Ti oprostiti za sve besane noći
i nedovršene snove u njima.
Neću Ti oprostiti za sve neostvarene
duge šetnje pored jezera
i nedovršene priče o lepim iskustvima.
Dobro znaš da volim da Te slušam.
Neću Ti oprostiti za sve neostvarene
duge šetnje parkovima
i nedovršene priče o životu.
U tome smo uvek bili dobri!
Ako se sretnemo u nekom novom životu,
neću Ti oprostiti za neostvarena
putovanja u nepoznata mesta
gde su drugačiji ljudi i običaji, lepota i predeli.
Znaš da oboje to volimo!
Neću Ti oprostiti za neodsvirane
pesme na gitari
i neodigrane igre uz pesme
koje su ispevane samo za NAS.
Znaš da bih mogla To dok ne poludim!
A više…
JEDNO UVERENJE
Moram ti lepe večeri neke
zenice tople gledati do dna,
pa ti na kapke providne, meke,
lagano, kao milovanje sna,
spustiti usne.
Moram ti jednom u dana jatu
od mrskog dana učiniti drag,
pa ti na srce, blago kao bratu
kad bih da bola otklonim trag,
spustiti ruku.
Moram, kad jednom opazim da me
s radošću sretaš poslednji put,
uz tihu pesmu na tvoje rame,
taj tako čudno primamljivi kut,
spustiti glavu.
Tako ćeš lepih jutara nekih
pružajuć drugoj zenica dna…
Na pristanisu usamljenih,tek slucajno ili ne,zastao si….
Ne želim da budem tvoja zabava, niti ti moja. Ne želim da te udaram iz
pukog zadovoljstva, mrseći jasnu nit koja nas povezuje, da te
prisiljavam da budeš na kolenima, a potom te ponovo vučem da se
uspraviš.
Želim obruč oko naših srca koji bi nas usmeravao, a ne zlostavljao. Ne
želim da te privučem bliže nego što to možeš da izdržiš. Niti želim
olabavljene niti, vlakna koja se sa strane odmotavaju stavljajući nam
dovoljno užeta da se obesimo.
Govor prstiju, jezik gluvonemih, ostavlja na telu tragove telesne
žudnje. Ko te je učio da krvlju pišeš po mojim leđima? Urezuješ…