Właściciel bloga: Bucibu38
Devojke i žene kao ja su - liberalne,slobodne,neustrašive,pomalo i naivne i glupe ponekad ....
U poslednje vreme - proteklih nekoliko godina koliko i jesam deo ovog sajta ,prolazili su razni ljudi kroz moj život ... Neki se zadržavali neko vreme ,drugi odlazili i nikada s ne vraćali (hvala im na tom) ,neki ostajali u kontaktu sa mnom do današnjeg dana (njima sam još više zahvalna) .... Bitni i pravi ljudi su uvek tu ,za one druge me ionako nije mnogo briga ....
Ja volim sebe i imam sebe ... Još se nisam izgubila i tome sam zahvalnaq svom sklopu ličnosti i onom gore (bogu) ako postoji ....
Nisam dugo ,trebalo je skorije ,ali jedno vreme i nisam bila tu ,pa nisam stigla da pišem .
Zaista me pozivi za intimna druženja ne zanimaju .
Pogotovo ne od ljudi koji su stariji od mene preko 10 godina ,koji su mlađi od mene preko 10 godina , a ni oni između mi nisu interesantni.
Poruka je glasila - ti se meni sviđaš ,ja hoću S** sa tobom ...
Polako "prijatelju" . I meni se sviđa Bred Pit - pa ga ne zaskakujem . Niti mogu i da hoću (a neću) do njega da dođem . Ne mogu da shvatim…
Jednog dana sam raspoložena da bi mislim mogla da okrenem svet naglavačke i da se to ne bi promenilo.
Drugog dana mi se ne ustaje iz kreveta. Ne želim nikog ni da vidim ,ni da čujem .
Vremenske prilike iliti neprilike koje su aktuelne već neko vreme nam diktiraju i raspoloženje.
Nekada imam strpljenja za sva moguća pitanja,za sve gluposti .... Nekada sam apsolutno bez strpljenja .... Sreća moja - pa imam dobar prag samokontrole u određenim situacijama i sa određenim ljudima .
Znam da nisam jedina i to me teši .... Ako je neka uteha...
...je nekim ljudima tako lako reći - Volim te .... Prosto se zapitam da li to kažu svima s kojima komuniciraju ... To im je izgleda postalo navika ....
Eto,nekada dođe takav dan - kao danas - dan za plakanje .....
Ne znam šta me čeka sutra ,ali znam da sam danas razrešila neke dileme,zatvorila neka vrata i krenula dalje .... Uz tugu,suze i bol .... Jer znam da tako mora,da tako treba ....
Jednog dana ću biti srećna .... Uopšte nemam nekih sumnji u to .... A do toga dana - mnoga će vrata biti zatvorena i mnogo će se suza izliti ..... Vredeće za tu sreću - apsolutno sam sigurna u to ..... :)
O mom ocu bih mogla napisati ne znam ni ja koliko knjiga ,jer je bio takav čovek da se o njemu može pričati i pričati dosta. Ono što je važno je da je kao osoba bio poštren,čestit,liberalan maksimalno. I nikako ne bi voleo i želeo da nas vidi nesrećne,tužne i slomljene sada. To je ono što znam.
Svako svoju bol i tugu nosi drugačije. To je nešto što znam odavno i što prihvatam. Niti oni koji non stop plaču niti oni koji ne mogu da puste suzu - nisu za osudu. Jednostavno neko zadržava sve u sebi,neko izbacuje…
Zašto ja "moram" da želim da upoznam nekog odavde ?
Zašto "treba" da sa nekim izađem na kafu ?
Jednostavno ,komunikativna sam ,volim da se družim ,da pričam ,da se dopisujem ,umem da čujem i budem dobar drug ,da posavetrujem ako neko pita za nešto i pomognem ako mogu ....
Ja ne moram i ne trebam ništa od onoga što neću - niti bi iko trebao da radi nešto što ne želi ....
Danas sam na poslu popizdela na koleginicu koja mi stalno nalazi nekoga sa kim ja mogu da budem .... Ja ću biti sa onim sa kim ja…