Mekanim obrisima uzdaha,svilenim zracuma čežnje ostaješ i nemo posmatraš konture srca koje se gube iz vidokruga.

Postavljaš bezbroj smislenih i besmislenih pitanja na koje odgovori nisu više važni.

U vremenu kada se prostiralo u beskraj i nedogled priče naših življenja nisu bile one prave.

Baršunaste uzdahe svilenim trenucima čežnje brzinom svetlosti potiskujemo.

Pamuk naših duša ostao je i dalje mekan, ali prazan …...

Istopio se sjaj u očima i uzdah izgubio svoj bol.

Lubię to! 3