Kiša rominja po mojim prozorima...
''Da li si udata? Koliko dece imaš?''
U mojoj glavi odzvanjaju ova pitanja.

Pre 10 godina sedela sam u svojoj školskoj klupi
i sebe sa 28 godina potpuno drugačije zamišljala.

U autu trešti rok muzika,
pevamo u glas držeći se za ruke moj dragi i ja.
Još uvek nemam dozvolu,
sedim kraj njega na suvozačevom sedištu.

Muškarac mojih snova ima oči boje meda,
topim se dok me njima gleda.
Nestrpljiva sam da mu kažem da će se njegovom ocu ispuniti želja da postane deda.

Danas imam 28 godina.
Pre 10 nisam život koji sada živim za sebe zamišljala,
ali šta sam sa 18 o životu uopšte i znala?

Na zadatu temu ''Kako vidim sebe za 10 godina''
odgovorila sam upravo onako kako me je videla moja okolina.
Onako kako se očekuje da se život odvija.

Nasela sam i poverovala da su vaša očekivanja
moja savršena budućnost, a bila je samo iluzija.
Zahvalna sam što u vožnji svog života ipak volan ja držim u rukama.
Ne pristajem da živim život po vašim pravilima.

Jedinu stvar koju sam iz svog sastava ispunila
je da moju tišinu i dalje puni rok muzika.

Lubię to! 3