...ti i ja,posle citave vecnosti,ponovo zajedno...
Bar sam tako pomislio,sedeci na metar od tebe i gledajuci ti lepe uvojke kose,koje si uvijala prstima...
Los znak sreco moja mala,znam sta znaci...nervozna si i uzemirena a to je ono sto sam najmanje zeleo da izazovem ...
Ja opet,kao i uvek,gladan te i zedan...i nezasit...
Pricamo o vremenu i izmaglici koja se lenjo vuce preko ulice,i krovova kuca i zgrada...
Pomislih,to sam mogao i sa konobarom,ali njega nisam voleo...
Tebe jesam,jako,jako...najjace.
Secam se tih dana kada su ptice letele unazad...kisa padala od zemlje ka nebu...
Sunce je izlazilo na zapadu...
I koliko god da sam se trudio da smislim nacin da zapodenem pricu na tu temu,na nas i to vreme,nije mi uspevalo...
U kuci obesenog,ne govori se o konopcu...tako i izmedju dvoje koji su se razisli negde na jebenom putu zivota,ne moze se pricati o mestu raskrsca...
Ili o razlogu,patetika je bljak...
Znam samo i secam se da sam te dugo,ocekivao,da kao nekad pozvonis i obradujes me...da sam dugo,dugo ostavljao svetlo upaljeno da se ne sapletes o paket osmeha koji sam ti ostavljao pred vratima...
Za tebe..uvek sve najlepse i najbolje,bila si mi sve...
Sada,si mi nista...
Praznina i izbledela,tuzna zena...ko te je rastuzio,ne zelim da znam,ali me raduje da jeste neko...
Da,da...
Zasluzila si i gore i vise...
Crna ti je dusa i siva aura,mracis gde god se pojavis,i bojis ljudima nebo u teske i sumorne boje...
Uvek si i bila takva,samo covek ako i kada te zavoli,obnevidi,i ocoravi...
Ti i ja...sedimo,i cutimo...
Dabogda srece nemala nikad,daboga tuzna i nesrecna bila dok je sveta i veka,toliko si me zaduzila i toliko ti dugujem...
I hvala ti na ovom susretu,i cutanje ima svoju pricu...

Lubię to! 6