Nedostajem sebi rasterecen,vispren,nesputan,raspisan,inspirativan,veseo,nasmejan...
Onakav kakvog sebe pamtim pre nas...
Ja sam i pre svega poznavao neuspehe i poraze svoje...tja,bilo ih je i bice...ali biti porazen,od nekoga ko je uspeo da mi proda sirce za vino je ocajno...je strasno...je smesno...
Smejem se grohotom,sam za sebe i sam sebi...u inat.
Hej cupavi decace maleni,gde si zalutao,kojim putem ides...?
Ja sam decak cupavi i maleni...
Ja sam maleni cupavi decak...
Ja sam decak,maleni cupavi...
Ja sam matora budala,koja kupuje oblake a zna da po njima ni veci magovi i carobnjaci nisu mogli hodati i koracati...
Puffffffffff...propadnes kroz belo paperje i paperjasto belilo...
A ti?
Ko si?
Sta si?
Gde si?
...obicno psi spavaju na plastu sena i cuvaju ga,od ovaca...ne zbog sebe,vec da ovce ne bi imale sta da jedu...
Tako i ti,kad ne mozes sebi da ugodis a ti bar drugima napakostis,takva si rodjenja,zla...
U drevnom manastiru Shaolin,kaludjeri su da bi se iskupili za gresku kopali svoje oci....
To je velika cena,ali odise hrabroscu...to su bili ponosni ratnici.
A mi?
Mi smo mrve i zrnca....
I ponos dozivljavamo kao relativnu pojavu...greska.
Ponos i cast se ne kupuju,niti prodaju...