..noc kada su decaci postali ljudi...
Noc kada je svetlelo i rasipalo se...i sunce u mesecinu prelilo,kradom,krisom...kada je decastvo preraslo u mladost...
Noc kada se tocilo i nazdravljalo za buduce zivote dva mladica...kada se klicalo blizancima...
Decaci moji,i zivoti moji...
Sve dok imam za koga da umrem,dotle sam ziv covek...
Punog srca,ispunjene duse,ozarenog lica,ljubim vas...i grlim,stezem uza se...mazim da svi vide,ne krijem ponos sto sam vas odgajio u dobre ljude...
A muzika me u stopu prati,cigani pesme traze...
Sda vam zelim sve najbolje,da nastavite putem dobrog...putem istine,casti i postenja...
Sada...vas samo pratim,i savetujem,sada ste svoji...
Zelim vam da budete bolji od mene...da imate svoju rec i svoj stav...da dobro od loseg razlucite i razgranicite...da iskusenja savladate ...da ne vredjate druge ali i da ne date da vas uvrede...
Svoju cast i obraz da branite,tudju da postujete...
I zelim svakom da doceka ovakvu noc...kada je sve u bojama i vatrometu...kada stotine dusa i srca pevaju i kada dobre vibracije i pozitivna energija struji vazduhom...
A samo dva srca,dva sunca...dva zivota moja paradiraju i ponosno hodaju...ne znajuci da je samo jedan covek srecniji i ponosniji od vas...
Neka i ne znate,i ne treba...
Dovoljno je da vas gledam i svakog se jutra budim radujuci se novom danu i vasim osmesima...
Sreca se ne kupuje...radost se ne zaradjuje...
Sreca i radost ste vi...moji sinovi i sve moje...
Neka vas Bog sacuva...
cestitam