" Bio jednom jedan talas u okeanu , koji se kotrljao naokolo uživajući u toploti sunca i hitrini lahora . Smešio se svemu oko sebe dok je krčio sebi put ka obali . A onda je , iznenada , primetio da se talasi pred njim , jedan za drugim razbijaju o ogromne stene i divlje raspršuju u sitne komade .
- O Bože , zaplakao je talas, , završiću isto kao i oni . Uskoro ću se razbiti i nestati". Baš u tom trenutku , jedan drugi talas , koji je bio u prolazu , vide kako se ovaj prvi talas uspaničio i upita ga : " Šta ti je ? Zašto si tako tužan ? Pogledaj kako je divno vreme , pogledaj sunce , oseti vetar... " Prvi talas mu odgovori : " Zar ne vidiš ? Vidi kako se pred nama talasi silovito razbijaju o liticu . Gledaj kako na užasan način nestaju . I mi ćemo uskoro , isto proći . "
- " O ali ti ne razumeš ", reče drugi talas . " Ti nisi talas . Ti si deo okeana "
preuzeto iz knjige Serdata Oskona
*OK* *ANGEL* *THUMBS UP* *ROSE* :-{} *ANGEL* *HEART*
hvala *GIVE_HEART* *KISSING*
ccc tek što si počela da pišeš a već filozofiraš :))
Šalim se
Dopada mi se!Ljub
ide mi to od ruke ovih dana *JOKINGLY* mislim filozofiranje :-[
*THUMBS UP* *OK* *ROSE* *KISSED* *BYE*
hvala Gaso :-)
Svi smo mi deo oceana, samo kog ima ih raznih, kao i ljudi.
apsolutno *OK*
=-O =-O =-O =-O rešila kumi da praviš konkurenciju i odma pocela sa filozofiju i to još talasa novi frojd na pomolu ;-) *JOKINGLY* *SCRATCH* :-$
konkurencija je zdrava *YES* ,a na različite teme filozofiramo *PARDON*
*HI* *HI* *HI*
pozz i tebi Nemoguća misijo ;-)