Poteklo iz pera pesnikinje Mirele Jakovljevic... pronadjoh sebe u ovoj pesmi..
Ne umem vise
da budem ista
moje je oko zamaglilo vreme
i nije ni vazno sto dusa cista
nosi sa sobom to pretesko breme.
Izgubile se reci i osmeh na usnama
nekako je tudji,nije vise moj,
a slast prvih aprilskih visanja
u secanje priziva davni nespokoj...

Tada je pocela i prva zabluda
sa slicnim pocetkom i istim krajem
na mirnom jezeru od dva labuda
ostao je jedan okruzen rajem.

Ne umem vise kao nekad prugom
daljine preleteti i stici do cilja,
vozove sad gledam sa setom i tugom
i nikoga ne zovem Ludice od milja.

Izgubile se reci,rasprsili snovi
duboko u meni je zaspala devojcica
nekome se smesi pocetak novi,
a ona se budi umornoga lica... 

Lubię to! 15