moja omiljena i neprevazidjena Desanka...:-)))
 

 

Osećam večeras,dok posmatram laste

I pupoljke rane,

Kako srce moje polagano raste,

Ko vidik u lepe nasmejane dane;

 

Kako s mladim biljem postaje sve veće

I lako ko krilo,

I kako mu celo jedno nebo sreće

I pakao bola ne bi dosta bilo;

 

Kako čezne za svim što bi život mogo

Lepog da mu dade,

I da mu ničega ne bi bilo mnogo:

Tako su velike čežnje mu i nade.

 

Osećam da dosad sve je bilo šala

Moga srca vrela,

Da još nikom nisam svoju ljubav dala

Koliku bih mogla i koliku htela;

 

Da u meni cela nežna plima

Reči nerečeni;

Da bih srce mogla poklanjati svima,

I da opet mnogo ostane ga meni.

pozdrav!!!!!

Lubię to! 9