26.08.2018
56, Novi Sad, Serbia
Da, tako ću te jednom ugledati na ulici, još divnijeg i nedostižnijeg nego što si danas... A ti ćeš proći, ni pogledati me nećeš, i u tom trenutku sve će biti kao danas, vruće i bolno, kao da sve te godinei ili dani koji će biti iza nas, nikada nisu prošli kroz naše misli i kosu. I voleću te, čini, mi se, još mnogo puta kao danas, jer suviše je reči i trenutaka koji će znati da treba da mi te vrate...
I ko zna kad, ko zna gde i kako ću posle tebe na naleteti na veliku sreću i takvog čoveka...
Bojim se, strašno se bojim da je već prekasno i da mi se više niko takav neće ni dogoditi.
I zamalo da sebi postavim ono najgluplje pitanje: ZAŠTO ME NISI VOLEO?
Kao da to iko na svetu zna da kaže?
Nešto je postojalo što nije trebalo da postoji.
Ničega nije bilo, a trebalo je da bude.
Imala sam pogrešan raspored očiju i glas mi nije mirisao onako kako si želeo...
Jednostavno... nisam tvoj tip.
Kako to, zašto nebo dozvoljava da se sve to baš tako desi?!
Nije OK.
Znaš, nije u redu način na koji iz mene rade budalu...Mogu samo da psujem u mraku, da navijam za ono što misle da vredi, i dalje pazim na svoje ruke u kaputu od crvene čoje.
Nije važno, još jedan dan i izgubićeš me zauvek.
Ne, stvarno nije ok!
Liczba odwiedzin: 32
:'-( *SORRY*
Права љубав, само је она у којој успемо оставити трага у њеним-говим очима, души. Траг или пртина је важна, макар и зато да се не би погубили. Зато млади и лажу јер рачунају да за све има времена макар и да се врате истини, док стари зато што су изгубили способност да је спознају. Само их крај опомиње, да не могу побећи. Кад и куд, никад један са другим не беху најбољи друг, вечито вртећи се све у круг. Можда и само због неодговореног питања зашто. *ROSE* *GIVE_HEART* *BYE*
Kolega, hvala na glasu, ali trenutno sam u nekoj frci i vraćam se straima koje su se desilo pre 33 godine. Da bih izučila neke životne lekcije.