12.06.2017
56, Novi Sad, Serbia
Danas sam ponovo zaplivala u svom dragom Dunavu.
Koliko sam samo čekala ovaj dan!
Plivanje je moj omiljeni sport, a ne smem da plivam u hladnoj vodi.
Ovog leta ću se naplivati, po svoj prilici.
Dan je bio blještavo sunčan, i ja sam, nošena željom za vodom, odlepršala na novosadski "Štrand".
Čim sam stigla i skunula se, otišla sam do vode.
U početku mi se učinilo da je hladna i da od plivanja neće ništa biti, pa sam zato u početku samo koračala kroz vodu, kao i neke bake koje su prolazile pored mene.
"Nisam ja baka!", pomislim ja, i pustim se u vodu.
I voda me je primila. Štedro kao i uvek.
Milovala mi je telo dok sam odmicala od obale.
Draga moja voda!
Znala sam dokle ću plivati.
Do drugog stuba mosta.
To mi je mera već godinama.
Tako je bilo i ovoga puta.
Kad sam stigla do drugog stuba, malo sam ga prešla, a onda osetila silinu vode koja me je vukla.
Sad je trebalo vratiti se.
Nisam odustajala. Malo leđno, malo kraul, malo prsno.
Voda me je odvlačila sve dalje.
Znala sam da nisam ni u kakvoj opasnosti.
Ja sam letnje dete i obožavam da plivam.
Na kraju, naravno, stigavši do obale, obratim se ja onim spasiocima na obali:
"A vi ne "šišate" mnogo nas koji plivamo iza bova?"
Onaj momak se nasmejao i rekao mi:
"Gledali smo mi vas, ali smo videli da niste u opasnosti. Priskočili bismo mi da vam je "zagustilo!"
"Dobro je", rekoh ja, "da znam".
I tako sam odradila još dva puta.
Oba puta do drugog stuba.
Onda otišla na tuš, presvukla se u suv kupaći kostim i krenula kući.
Mokre kose.
Znala sam da će se sušiti satima.
Nije važno.
Sezona plivanja je otvorena.
Živelo leto u Novom Sadu, Veselom Sajamgradu!
Liczba odwiedzin: 41
*HI* *HI* *HI*
*ROSE*