Właściciel bloga: Mila60

Prava ljubav nije kada imate zajednicku sliku - prava ljubav je kada sliku, onoga koga volite ne mozete da izbrisete iz glave. Prava ljubav nije kada s tom osobom provodite ceo dan - prava ljubav je kada ceo dan mislite na nju. Osobi koju volite ne morate to da govorite stalno - osoba koja vas voli ce to sama znati. Ne volimo onog u kog se lako zaljubimo - volimo onog kog ne mozemo da zaboravimo!

Uđe Mujo u kafanu i naruči pivo. Konobar mu donese čašu s podmetačem.

Smatram da je ovaj sajt za druzenje i to podrzavam upotpunosti.
Zato me zanima, zasto se mnogo laze i kome... Nismo djeca...
Budimo bar malo iskreni!

SVIM ŠKORPIJAMA SRETAN ROĐENDAN I NEKA VAM JE PUT OBASJAN SVJETLOŠĆU!

Kaže Fata Hasi:
- Haso, bolan, trebalo bi pločice u kuhinji zamijeniti, de napravi to već jednom!
Haso odgovori:
- Ne budali Fato, šta sam ti ja, keramičar?
Drugi dan kaže Fata:
- Haso, pukla cijev ispod umivaonika, de popravi to!
Haso ljuto odgovori:
- Fato, jesi ti luda, šta sam ti ja, vodoinstalater?
Treći dan Fata, već prilično ljuta, kaže:
- Haso, de već jednom oboji taj hodnik, sve si zidove umazao!
Haso se izdere:
- Jes' ti luda, ženo, pa šta sam ti ja, soboslikar?
Vraća se Haso s posla sljedeći dan, a u kući sve sređeno ... Nove pločice u kuhinji, umivaonik popravljen, hodnik obojan ... I pita Haso…

" On je bio ljudina, jaka glasa i odlučnih pokreta. Ona bejaše nežna, krhka i osetljiva.
Uzeli su se.
On se trudio da joj ništa ne manjka, a ona je pazila kuću i odgajala decu. Deca su rasla, poženila se i poudala, te pošli svojim životnim putem uobičajna priča.
Kad su sva deca bila zbrinuta, ženu je uhvatila neka tuga, sve više je slabila i propadala. Kako više nije uzimala hranu, pala je u bolesničku postelju...
Njezin muž je bio zabrinut i odveo je u bolnicu. Oko nje su se trudili lekari i poznati specijalisti, ali nisu mogli pronaći uzroke bolesti.
Samo su slegali ramenima i mrmljali: ¨Hm, hm…¨

Na kraju je jedan od njih pozvao muža u stranu i šapnuo:
¨Ja bih rekao… da vaša supruga… jednostavno više nema volje za život¨.
Čovek nije ništa odgovrio. Seo je uz krevet i uzeo ženu za ruku... njena se ručica izgubila u njegovoj ogromnoj šaci.
Pogledao ju je i dubokim odlučnim glasom rekao:
¨Ti nećeš umreti!¨
¨Zašto?¨ upita ona jedva čujnim glasom.
¨Zato jer si mi potrebna. I jer samo tebe želim, stidljivo je dodao...!¨

¨A zašto mi to ranije nisi rekao?¨

  Paradoks naseg vremena je da gradimo vise zgrade, ali smo nizeg praga tolerancije, autoputevi su siri a pogledi na svijet uzi. Trazimo vise a imamo manje, kupujemo vise a manje uzivamo. Imamo vece kuce a manje porodice. Imamo vece obrazovanje i titule a manje smisla, vise znanja a manje pravilno prosudjujemo. Imamo vise strucnjaka a vise problema...

Pričaju dvije babe i jedna će drugoj:
- Od mog unuka nikad nista neće biti, stalno je za kompjuterom, priča s njim, kuca po tastaturi...
Na to će druga baba:
- Moj će unuk biti ili doktor ili pilot. Kad god uđem u sobu svuda su šprice, a on mi kaže: "Baba, 'ajde da letimo".