Właściciel bloga: biksi.po
ТАОЦИ ПРЕСТИЖА
Не знам како смо то канда сви постали толики идиоти-таоци престижа. Увек сам мислио да се то не може тек тако зарадити и добити од људи, јер идиоти се обично у широком луку просто заобилазе, биће да је тек онако криво само ово идиотско време, у коме никако не наилази ништа што је у стању да нас прене, те сумњу за све по навици једноставно негде далеко од нас дене.
Једном, не тако давно зарекох се себи, да нећу више исправљати кривине, јер и онако не могу бити паметнији него што јесам. Већ ћу се само…
Нисам још....
Посрнухна тренатак и утрнух у животу,
где изнад сенки, живахност сумњу уобрази.
Све се лоше и онако уротило,
након укрштања речи.
Не нису слова вишак,
колико нејасност и дволичност смисла.
Не мораш да разумеш да би одгонетнула смисао,
довољно је да си јадна, чемерна и неупадљиво глупа.
С времена на време – од тренутка до тренутка.
Јер постоје и они који воле без разлога,
разлози и онако кваре разум.
Само ми чудно изгледаш,
можда и ниси стварна,
Зато заћути, да на миру преслушам мисао,
што саплиће ми сваки нови сан.
…
За почетак
Мисли и инстинктивне жеље некако ишчилише из нас како пођосмо на пут у свет, у коме се неки издвојише, правећи буку и галаму за собом, а неки наставише да трагају и даље за смислом и одговорима верујући речима и у недвосмисленост објашњења која нађоше и покупише уз пут.
Први издржаше на том путу, све док не беху и сами утрнули и оглувели од силне галаме и буке, коју и сами тако здушно правише.
А они други заборавише за чим трагају. Речима све мање почеше да верују, а мисли им постадоше тако хаотичне, да ни жеље више…
Увек то тако некако бива
Увек то тако некако бива,
Ко уме тај обично и ћути,
и када се плаши, мучи и трпи.
Ко не уме - он дахће, бечи се и бучи.
У галами и маси да пронађе спас.
Па дроби о свачем, сваком и свему,
Док не умрља све шаком и капом,
а живот је углавном само лаком махом,
у пожуди за поштењем, опипљивим поверењем,
међ овоземаљском марвом,
обузетој беспоштедном кавгом.
И ако сумњате све више у себе и у све,
па и у…
Монумент или по нашки споменик
Ако хоћеш разумети жену,
мораш спознати њене побуде и навике,
које јој по логици прате сену и жељу,
да нешто постигне и оствари.
Побуде јој и инспиришу сваку њену жељу,
оне су и сам живот, кога исправља и води жеља.
Навика је махом при томе само квари.
Али како разумети сада ту збуњеност твоју,
и то што све чешће,
ни куртуазно на поздрав више не отпоздрављаш,
док очи у страну или у земљу склањаш.
Јер и ако већ једном прерастеш жељу,
поштуј бар онда њену…
Није нам мисао о нечему толико важна, колико увереност у закључак који нам се у том тренутку наметнуто или не наметнуто пред нама створио. Ваљда се повод исувише лако одвојио и изопачио од мисли, или је мисао устукнула са закључком од повода.
Зато као од увек, несигуран у своје и све што је људско, трудим се да још не схватам, само да разумем искру и жељу, живота још у моме срцу. Јер оно што знам, ако не осећам - није довољно.
Знам и то да целога живота, задатак ми је био, да докажем себи да нешто вредим, и…
Етикетирање
Етикетирање, никад није био неки велики посао, већ само одушак залуднима или мање залудним људима. Као што ни људскост, није нека посебна наука, већ је више као нека успутна филозофија или што би већина рекла покушај за филозофирањем, уз покушај градње и сагледавања којекаквих принципа. Док принцип, сам не може без политиканства, макар и да жртвом изналази веру до патворене или непатворене религиозности, сопственог карактера поједностављајуће опањкавајућим знањем. Савесно, са или без потребне дозе задовољства, очекујући при том од сопствене марљивости и одговарајућу сатисфакцију, као поклон за исказану пажњу сопственом животу, у коме се лажи не дефинишу,…
Истина је само фраза...
Слово по слово само искривљује стварност.
Обичан и вечни живот што не прати детаље.
Који само протиче и о ништа се не спотиче.
У моме је ваљда посебно само то:
- Што се не одлучујем ни за један,
за који би умислио да је заиста вредан
коме бих утиснуо сопствени печат,
и љубав насловио те посветио само теби,
као што јалово покушавам редовима у овој песми.
Зашто је само теже увек убедити себе,
како си задовољан и срећан,
и када си јадан, несрећан и сам.
Јер одговор по обичају,
…