21.01.2014
36, Doboj, Bośnia i Hercegowina
Prošlo je već i više od pola godine otkako me proganjaju
noćne more. No ovo nisu one uobičajene noćne more koje
te rijetko zadese, ovo su karakteristični događaji koji se
konstantno ponavljaju maltene jednakim redoslijedom.
Sve uglavnom počne mirno, kao što to inače i bude, kad
uopšte nisam ni svjestan da je san, obično radim nešto
oko kuće ili sam dole u firmi, sve u svemu sa punim rukama
posla kao i inače. A onda valjda kao da se nešto desi pa svi
oko mene jednostavno nestanu, ostanem sam svoj.
Isprva to nisam mnogo primjećivao, jer sam navikao da budem
sam maltene po svakom pitanju, ali kasnije sam shvatio da je
njihov nestanak karakterističan početak noćne more.
Pošto svi nestanu, uglavnom budem okružen ili bukom mašina
ili zvukovima iz okoline, zavisno gdje sam se zatekao, a onda sve
polako počne da se utišava, kao kad imaš slušalice na ušima i
polako spuštaš jačinu zvuka na nulu. I kad dođe mrtva tišina
onda noćna mora počinje.
Prvo pokušavam da pogledam šta nije u redu, ali čim napravim
nekoliko koraka na bilo koju stranu jednostavno počnem da se
gušim. Već poslije par trenutaka sam na podu i očajnički se borim
za dah, pokušavam da zovem nekoga u pomoć ali nikoga nema da
se odazove, a ni ja nemam glasa ni snage da se javim.
I onda kad mi se grlo i pluća stegnu i stomak zgrči, probudim se
u sred noći u znoju, sav sretan što je to bio sam san, a opet
zabrinut što se ponovo desilo. Možda je to nekakav znak, jer
sam čitao da su snovi podsvjesni putokazi ličnosti, i iskreno ne
sviđa mi se na šta pokazuju.
Uopšteno, noćne more asociraju me na majčinog ujaka, čovjeka
koji je skoro cijeli život bio samotnjak, veliki dio svoga života proveo
je u rodnom mjestu i u rodnoj kući bez igdje ikoga bližeg od komšije.
Umro je nekad prije tri godine, doživio moždani udar u snu i pao sa
kreveta, i tri ili četiri dana ležao u sopstvenoj bljuvotini dok komšije
nisu posumnjale da nešto nije u redu. Kako smo mu mi relativno
najbliža rodbina, nas su zvali da dođemo i vidimo šta nije u redu.
Ključevi su visili na unutrašnjoj strani ulaznih vrata, to je bio prvi
znak i morali smo provaliti da dođemo do njega. Odvezen je u
bolnicu i navodno je nakratko došao svijesti prije nego što je pao
u komu, da bi umro manje od sedam dana kasnije.
U poslednje vrijeme, naročito otkako sam izašao iz nečega šta je
meni lično izgledalo kao izuzetno jaka veza, shvatio sam zastrašujuće
paralele između njegovog i mog života. Možda je i meni suđeno da
završim na isti samotnjački način kao što je njega zadesilo...
Ne znam, stvarno ne znam, ali se iskreno bojim toga, i svaki put
naredni put kad proživim ovu noćnu moru taj strah je sve veći,
a njegov realan ishod izgleda sve izvjesniji...
Liczba odwiedzin: 9
Na razie nie ma żadnych komentarzy.
Dodaj komentarz aby rozpocząć dyskusję!